Zarade javnih beležnika prevelike?

Problem

Sindikat pravosuđa Srbije ponovo je ukazao na visoke zarade javnih beležnika i navode da iz zvaničnih podataka proizilazi da su, tokom prve tri godine rada, njihove kancelarije zarađivale više od 12.000 evra mesečno. U Komori javnih beležnika tvrde da računica nije tačna i da je zarada u skladu sa troškovima, ali i odgovornostima koje posao nosi.

Ko rano rani dve sreće grabi. Ova narodna poslovica često je citirana u vreme kada su prvi javni beležnici počinjali rad. Nezadovoljstvo javnosti zbog inicijalno velikih naknada za beležnički posao pre tri godine donekle je umanjeno sniženjem naknada, ali zvanični podaci ministarstva pravde ukazuju da bi tadašnji kritičari mogli da budu u pravu.

U 2015. godini u budžet je uplaćeno nesto više od pola milijarde dinara. U 2016. godini nesto više od 830 miliona dinara, da bi u ovoj godini podaci pokazali da je uplaćeno milijardu i 281 milion dinara. Ukupno za tri godine, javni beležnici su u budžet uplatiili ukupno dve milijarde i 670 miliona dinara.

Radi se o 30 odsto od prihoda javnih beležnika koje moraju da uplate u budžet. Po toj logici, gruba računica pokazuje da jedna beležnička kancelarija u proseku mesečno inkasira više od 12.000 evra.

„To je i iznos novca iznet iz pravosuđa zajedno sa uslugama koje su sudovi obavljali nekada a sada obavljaju notari“, saopšteno je iz Sindikata pravosuđa Srbije.

Međutim, u javno-beležničkoj komori odbacuju takve navode. Dodaju da u Srbiji postoji 169 beležničkih kancelarija koje zapošljavaju ukupno oko 900 ljudi. Dodaju i da u osam sudova u siromašnijim krajevima Srbije nema beležnika jer se nikome ne isplati da radi taj posao.

„To je vrlo diskutabilno, moguće da ima kancelarija koje zarađuju, ali to nikako nije prosek i ne može se uprosečiti. Ozbiljna kancelarija u Beogradu ima između 10 i 14 ljudi, to su pretežno pravnici koje morate platiti, ovo je odgovoran i ozbiljan posao, plaćate prostor, zaposlene, poreze i doprinose, porez na dobit, pa na kraju iz te dobiti porez na dohodak građana. Ovo nije jeftina profesija“, izjavio je predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović.

U sindikatu pravosuđa podsećaju da su dokumenata nekada overavali sudovi i da im je uvođenjem beležnika smanjen obim posla. Smanjen je i broj radnika, jer je jedan deo prešao u beležničke kancelarije. Ali deo onih koji su ostali u sudovima i sada radi za beležnike, kažu u sindikatu.

„Sve ono što notari overe, a posebno ugovore o prodaji nepokretnosti, vraća se u sud gde zaposleni u sudovima to unose u sistem i te predmete arhiviraju. Za razliku od notara, kojima se svaka radnja boduje, zaposleni u sudovima tu uslugu ne naplaćuju notarima“, izjavila je Slađanka Milošević iz Sindikata pravosuđa Srbije.

U javnobeležničkoj komori međutim tvrde da naknadu dobijaju i to baš u okviru tih 30 obaveznih procenata zarade.

„Rasteretili smo sud posla, rastetili smo ih kadrova i troškova, a uplaćujemo im 30 posto od našeg bruto prihoda. Na to po meni niko ne bi trebalo da ima primedbu. Osim beležnici, kojima to predstavlja veliko opretećenje“, kaže Đukanović.

Javnobeležnička komora podnela je 2015 godine inicijativu Ustavnom sudu Srbije da oceni zakonitost naplate od 30 posto, ali o njoj još nije doneta odluka.
http://rs.n1info.com/a349436/Vesti/Vesti/Da-li-su-zarade-javnih-beleznika-prevelike.html
Zamislite da ograniče broj zubara, advokata i drugih profesija u državi.
Još se bune što moraju da odvoje 30%, državi . Za koga i u čije ime rade nego za državu, pa mi nije jasno zašto im država ne uzima jedno 90% prihoda.
Šta reći tek o privatnim izvršiteljima.

https://forum.krstarica.com/showthread.php/800405-Da-li-su-zarade-javnih-bele%C5%BEnika-prevelike

0
marko 10 meseci 0 odgovora 97 pregleda 0

Napiši odgovor