Imati petlju…

Jedan slučaj na poslu me je asocirao na pojam IMATI PETLJU.

Npr. kakav čovek ima petlju maltene uvek, da kaže šta misli, da se pobuni : šefu koji očito nije u pravu tj tera u pogrešan smer, ili čak nekom šefu svoga šefa?
Bilo kakvom autoritetu od čije milosti, u neku ruku zavisi?

Primetila sam da ljudi cene ljude s petljom, ali isto većina ljudi misli: ovaj je lud, što to radi, šta mu to treba? Pa se ti isti posle sakriju u gomili I nadaju se da će onaj s petljom nešto isterati, na obostranu korist.
(kako reče jedna moja drugarica: svi bi voleli biti takvi al nemaju j… )

Može se sto primeniti I privatno, ali privatno je uvek lakše biti svoj, pa to I ne pitam
.
Šta mislite – da li je u današnje vreme pametno tako se postavljati? Da li UVEK treba izvagati, pa nekad imati petlju, nekad ne…

Ili prosto treba živeti s onom…boli me uvo, nek je I pogrešno, ako to hoće, to će I da dobije… ?