Znate kad se nesto katastrofalno deci, smrt ili tesko unistenje tela, kako smanjena paznja postane krivica kod onog koji je to mogao da spreci ili misli da je mogao.
Nekad ili cesto i jeste mogao…

Ono sto se masovno desava je da ta krivica odjednom postane generator nagona za osvetom.
Za nametanje vece krivice drugima, tako izgleda.
Za satisfakciju kad se dobije osveta da je deo sopstvene krivice smanjen.

Ono sto sam primetio je da mnogo finiji ljudi i svesnija bica imaju mnogo manje izrazen taj nagon za osvetom posle propusta ili greske nepaznje u svom zivotu.

A osveta je osnovni pogonilac postovanja i poretka u animalnom drustvu.
Tako finiji ljudi smanjuju ionako mali otisak koji imaju na drustvo…vise kao poetsko vece svojim primerom uzdignutosti iznad vrlo prakticnog i isplativog animalizma, a ne uzorom.
Kao neka oaza egzoticnih ukusa i mirisa koji ponekad pomognu kad je covek setan, a ne kao opredeljenje i shvatanje vrednosti koje u sebi sadrzi ta oaza.

Cak sta vise, kad se skupe vise od 5 osoba najverovatnije da ce nesto iz oaze biti narugano…pesak, blato koje se stvorilo prosipanjem vode oko bunara, ogoljenost vetru, skorpije.