Mislim da imam veliki problem u porodici,koji nije nimalo naivan. Imam 20 godina,zivim samo sa ocem i majkom,nezaposlen,nigde nikad nisam radio,nisam jedini verovatno. Takoreci tek zavrsio skolu,vreme provodim pomazuci mojima da prezivimo,kad ima da se radi,radimo svi,kad nema,onda nista…Mlad i naivan,mislim da tek sada pocinjem da shvatam da mi je otac jedan strasan manipulator. Treba mi pomoc da otkrijem da li je to zaista tako. Poceo sam da citam neke tekstove na netu i vidim da su to stvari skoro pa preslikane,kao one sto se meni dogadjaju. Sa drugim clanovima cele familije blize i dalje,nemam problema nikakvih,jer niko ne lici na njega. Ali takodje niko nije ni na mojoj strani,niko se ne mesa. Svi vide problem,ali niko ne reaguje. On se vesto prikriva,kad su drugi ljudi tu,onda je fin prema svima. Oni su valjda vec navikli na njega takvog kakav je,oguglali sto se kaze. Ili su kukavice,pa nece nista da urade ili ne mogu jednostavno nista da urade. Stvar je u tome sto sam ja uvek krivac za sve. Kriv sam i kad nisam i kad jesam. Izdire se na mene vrlo cesto,cak i zbog najmanjih stvari,sitnica. Da ne nabrajam sad,iznenadili bi ste se zbog cega sve. Nije bas oduvek takav bio,ali sad je bas gusto,u problemu sam. Prakticno nista vise ne moze da se radi s njim,ako nesto krenemo zajedno da radimo,posvadjamo se odmah. Nisu to nikakvi poslovi za novac,nego to je moje pomaganje jer sam sin,u obavezi sam. Dovoljno je da vikne malo na mene,ja to ne podnosim. Posvadjam se ili samo odem. Ne moze se vise nikako,doslo je do kraja! Ali nije to od juce,pa da kazes,hajde mozda se malo iznervirao,mozda je nervozan samo danas,ne…Traje vec nekoliko godina unazad,imam osecaj da je sa zivcima otisao skroz,da je bolestan…Ne znam kako se zove ta bolest i od cega je dobio,ne znam ni da li je bolest. Ne znam kako drugacije da okarakterisem coveka koji ludi zbog sitnica? Znaci ne mozemo da funkcionisemo vise nikako,ja nisam klinac vise i nemam strpljenja za svakojake bolesnike,predugo to traje,trpeti bolesnika takoreci,to normalan mlad covek ne moze,zar ne? Ali ne trpim ja nikog vani,ali ovog za sada moram jer mi je otac! Tako me iznervira ponekad,dovoljno je ceo dan da mi upropasti. Ovo je samo jedan deo price,drugi deo je taj da mi stalno namece krivicu. Pravi najvecu zrtvu od sebe,a primetio sam da nece svoju gresku nikad da prizna,nego prebacuje na drugog uvek! Prosto nikog takvog ne poznajem u okolini,majke mi…Tako losu srecu imam,da to nije normalno. Nikad nije kriv ni za sta,a jeste,vrlo cesto. Smisli razlog da ja budem kriv,ne znam o cemu se radi i zasto tako radi uporno? Zatim ima obicaj da mi ubija nadu,da me pravi nesposobnim i nikakvim…Prica samo onako kako njemu odgovara,voli da komanduje. Da drzi sve konce u svojim rukama,da bude po njegovom,da se radi po njegovom. Ja nisam takav,ne poznajem takav nacin funkcionisanja i prosto ne poznajem nikog takvog,sem njega! Opet ja i moja losa sreca…Pojma nemam da li je oduvek bio takav ili je neko ili nesto od njega napravilo takav olos…Kao da se nekome sveti,istresa se na meni. Inace sve drugo je da kazem u redu,sve dok ne krene neki posao ili pomaganje sa moje strane. Ponekad i iz cista mira me napadne kako sam nezaposlen,lenj,sedim za kompjuterom samo itd…I on je nezaposlen,ne pitajte cime se bavimo. Tako da u sustini,mislim da nema pravo da me napada,jer ja doprinosim kuci onoliko koliko i on. Ali on to ne ceni nikako. Ima obicaj da izvrce stvari,danas prica jedno sutra drugo,obicno u moju stetu. Spominje stare dogadjaje koji su bili tipa avgusta 2007 godine,da mi pokaze sta sam tad radio i koliko sam bio los. To je u stanju hiljadu puta,ali bukvalno hiljadu puta da spomene,svaki put kad je neka rasprava. To koristi kad se raspravljamo,ako ja krenem malo dublje u raspravu i dam mu povoda,onda izvlaci sve to iz memorije. Sve,samo da mi pokaze da je u pravu. I da je on nevinasce. Posto se ja slabo suprotstavljam njemu verbalno,nego gledam sto vise da cutim i trpim,da ne pravim dalje jos vece probleme,mislim da je on zbog toga jos veci manipulator,nego sto je bio pre,da je ojacao. Ne poznajem nikog ko toliko voli da bude po njegovom,to nije normalno…Ne moze da trpi kritiku ni najmanju,kao Vucic bukvalno,da ne zalazimo u politiku. Nacice odgovor na sve,samo da ne ispadne kriv,nego ja da ispadnem,ma pravi DIKTATOR! Obozava slusati Vucica i gledati Parove. To je neka druga tema,necemo o tome.Kao da hoce da utera strah u kosti meni,da ga slusam i da zivim pod staklenim zvonom. Voli da sve bude kako on kaze,po njegovom. Sa druge strane,vrlo cudno je to,da kad ja kazem da cu da odem od kuce,napustim prvom prilikom kad nadjem posao,to mu se ne svidja nimalo. U njegovoj glavi je zacrtana slika da ja nadjem posao,putujem svaki dan do tog posla i nazad,a u isto vreme njemu pomazem da on ostvaruje neke svoje ciljeve,koje nije uspeo do sada,jer nema finansija. Da se ozenim i sto pre napravim unuke? Da napomenem da su mu najveci problem pare,da stalno kuka zbog para i da je strasno ljubomoran na sve oko sebe koji su na neki nacin uspeli u necemu,na komsije itd,tudji uspeh njega ubija skroz,nebitno kakav uspeh…ja nisam takav nikako,ne znam zasto je on takav? Primetio sam da sam poceo da se strecam kad neko otvara vrata u kuci,kad me neko zove ili slicno,na kraju cu da obolim i dobijem neke prihicke traume. On meni govori sve i svasta,ali ne psuje me. Ako se ja okrenem i odrzim mu lekciju,onda je u stanju da me mrzi zbog toga dva dana…ponekad ne govorimo po par dana zbog neke svadje. Ogovara me cak i kod komsija,prica im kako sam los sin…Dok me svi ljudi hvale kako sam fin decko iz kraja,ma dete za primer…A o njemu oni ne znaju nista,jer se vesto prikriva kada u blizini ima drugoh ljud,koji nisu clanovi familije. U stanju je da promeni ponasanje i raspolozenje,kao kameleon boje. Primetio sam da mi noge klecaju,pomalo drhte kada stojim,zasto mi se to desava? Poceo sam konstantno da osecam neki nemir i pritisak. To tek zadnjih par meseci,nikad pre. Verujem da ima puno mladih sa slicnim problemima,ja sam nazalost jedan od njih. Velika je nesreca sto zivim(o) tamo gde je jako tesko naci posao,ziveti sam,osamostaliti se,placati kiriju…ali ja ne vidim drugi izlaz,jer sam poceo da zivim konstantno u pritisku i tenziji! Na kraju cu napraviti neko sranje,koje citamo svaki dan po novinama… Ali treba mi neko da mi kaze da li sam ili nisam u pravu,da li mi je otac sebicni manipulator ili ja to samo umisljam? Moram sto pre negde da odem da radim nesto i da imam svoj novac,ali nemam kud! Toliko pokusavam naci posao i ne mogu! Prokleto ne mogu da pobegnem,ne znam gde ovo vodi,nece na dobro da izadje nikako…Stariji ljudi mi govore idi sto pre,bezi odavde,a ovaj moj mi govori gde ces bre,ovde imas sve,ja sam ti kucu napravio i obezbedio,neces placati kiriju ko budala!? Slobodno nemojte da stedite ni mene ni njega na recima,recite mi iskreno sta mislite i kako da se ponasam? Kakav je on to zapravo osoba i zasto me nervira,zasto mi ide na stetu? Samo grdnju imam od njega,nikad pohvalu. Poceo sam da ga mrzim i ne podnosim. CIm krene nesto da mi zvoca,vec se odmah smorim i imam zelju da mu se izderem,a mozda cak i da se bijem,jer to je prosto…znate kad vam neko toliko dosadi,da morate fizicki da resite problem,prosto hoce nesto da eksplpodira u vama? Jel da idem od kuce sto pre ili? Ovaj nema nameru da se menja,jasno mi je to odavno…Sta vi mislite,sta bi vi uradili na mom mestu? Kakvu bolest on ima,jel poremecen? Ili je samo toliko pokvaren,iskvaren?