Mislim da sigurno nekoliko godina osećam kontinuirani prezir, gađenje i gnušanje prema ljudima

To nema veze sa fizičkim izgledom, već sa ljudskim ponašanjem koje je naprosto odvratno u većini situacija, obojeno životinjskom sebičnošću, mržnjom prema drugom, narcizmom, agresijom itd

Zbog toga sam se već odrekao ideje da imam decu, međutim generalno mi i svakodnevnica često teško pada jer su ljudi stoka i kad živiš među stokom nije realno izolovati svoj duševni život od toga

S druge strane, nemoguće je biti i stalno izolovan zato što i izolovanost negativno utiče na psihu

Znam da je u najvećoj meri sredina kriva za ljudsko ponašanje, ali to nije nešto što lako mogu da promenim, međutim Srbija je puna ljudi koji se kulturno, duhovno i intelektualno valjaju u blatu konstantno što proizvodi veoma depresivan dojam